Pozivnica je bila zlatna. Put je bio filmski.

Petak - Berlin

Sve je spremno, samo da prođe škola

Posto zivimo u Nemačkoj, decu nismo mogli da uzmemo iz škole ranije. Morali smo da čekamo petak 22.05. Iz Berlina sa nama krecu ĐorĐov drug, Levi i naši prijatelji Adis, Aida, Emil i Lenni. Adisova mama Suada dolazi autobusom iz Tuzle i čeka nas na aerodromu u Beogradu.

Na aerodromu nas čekaju dva rent-a-car vozila, a u subotu ujutru Jelenu čekaju frizura, šminka i nokti. Radomir nosi nekoliko kombinacija i jos uvek vaga: crna košulja sa limeta kravatom da se slaze sa Jelenom ili bela košulja i plava kravata.

20:15 - Gate

Boarding koji ne počinje

Dogovor je bio da se nađemo u 18h na aerodromu, prođemo kontrolu prtljaga i pasošku kontrolu, pa da avion iz Berlina za Beograd poleti u 20:15 časova. Svi smo puni euforije. Toliko smo uzbuđeni da Jelena zaboravlja telefon u tacni za pregled stvari. Srećom, obezbeđenje brzo reaguje i telefon je lociran i vraćen Jeleni.

Na aerodromu srećemo prijatelje i poznanike koji koriste drzavni praznik u ponedeljak za produzeni vikend u Srbiji. Na semaforu piše da boarding uskoro počinje. Ali.... boarding ne počinje.

Ponoc - 22. na 23. maj

Rođendan na pasoškoj kontroli

U 20:30 časova pise da je let odložen. Niko ne zna zasto. Suada je vec u Beogradu, a mi nismo ni poleteli. Zovemo Dragana da ode po nju i doveze je do apartmana u Obrenovac. Let se pomera na 21:15, zatim na 22:15. Ljudi se komešaju, raste tenzija. Oko 23:30 kroz prozor vidimo da se prtljag istovara iz aviona i jasno je šta se dešava.

U ponoć, baš na prelazu u Jelenin i Đorđev rođendan, let se zvanično otkazuje. Ne mozemo odmah da napustimo područje, jer smo već izašli iz Šengena. Moramo da čekamo da nas sprovedu nazad u Nemacku. Na pasoškoj kontroli čestitamo Jeleni i Đorđu rođendan.

11:30 - 13:30

"Ja idem! Ja dolazim u Srbiju!"

Jelena je vec propustila frizuru i šminku. Zove frizerku i šminkerku, moli da pomere termine. One pristaju, a izlaze u susret i ljudi koji su već bili zakazani, oni koji su bili zakazani za kasnije dolaze na Jelenin termin i tako joj ustupaju svoj termin. U 11:30 saznajemo da se let opet odlaze. Ako krenemo autom, vise ne stižemo. Gledamo letove preko Beča ili Praga, ali karte su 500 do 600 evra po osobi, a nas je devet.

Jelena sve vreme ostaje pozitivna: "Ja idem! Ja dolazim u Srbiju!"

Oko 12:30 let je opet odložen. Jelena kontaktira brata Nemanju, mehanicara aviona u Air Serbia. On objasnjava da evropska agencija za bezbednost aviona, trazi da svaka nalepnica i svaka stvar bude na svom mestu, iako je avion tehnicki ispravan. Oni traže "dlaku u jajetu", sam kapetan aviona ne bi poleteo da nešto može da se dogodi. Njegova recenica nas drzi: "Vi ćete poleteti, samo za jedno sat dva. Air Serbia bi poslao drugi avion, ali ovaj je tehnički ispravan"

14:20 - Srbija

Poletanje, sletanje i trka sa satom

U 13:30 počinje ukrcavanje u autobuse. U autobusu, ceo autobus peva Jeleni i Đorđu rođendansku pesmu. Ulazimo u avion. Oko 14:20 polecemo ka Srbiji. Dobro je, poleteli smo, zakasnićemo, ali dolazimo. Slećemo u Beograd i sve prolazi brzo. Jelena se čuje sa Kaćom, koja prolazi pored aerodroma. Pita da li da Aidu i nju Kaća odveze, da ne moram ja da vozim, nego da ja idem pravac u stan, Radomir se slaže sa tim i Jelena odlazi sa Aidom kod frizerke. Šminkerka pristaje da dodje u frizerski salon, da se sve odradi na jednom mestu, bez gubljenja vremena.

Adis, deca i ja idemo po rent-a-car. Zovem devojku iz rent-a-car-a. Kaže da samo preda jedan auto i dolazi za deset minuta. Već je 15:50. Gosti u salu dolaze u 17:00.

15:50 - Rent-a-car

"Šta?! Auti nisu ovde?"

Nalazim se sa devojkom i trazim ključeve. Ona kaze da moramo do Arene, jer su automobili tamo. Dovezli su ih juče do aerodroma, pa morali da ih vrate jer ne smeju dugo da stoje na parkingu. Nalazi jednog taksistu koji vozi Đorđa, Levija, Maksima i mene do Arene, a ona drugim autom ide sa Adisom i decom.

Put za Obrenovac

Još jedna neverovatna situacija

Krenuli smo do Arene, ali je u Beogradu protest... i počinje gužva... stižemo do agencije za nekih 15ak minuta i preuzimamo aute, potpisujem ugovor, sedam, palim i krecem za Obrenovac. Ali.....u autu nema goriva. Prazan rezervorae, nista, nula, kazaljka se zalepila za dno. Na satu pise da mogu da predjem jos 20 kilometara, a to nije dovoljno ni do Obrenovca. Zovem rent-a-car

Pred ukljucenje za Miloš Veliki stajem na Lukoil pumpu, sipam gorivo i nastavljamo. do Arene 15 od Arene 15 i sipanje 10 izgubio sam 40 minuta. Adis mora da me prati jer mu internet ne radi, iako ga je uplatio. Trideset metara pred iskljucenje za Obrenovac nastaje guzva. Tih trideset metara vozim zaustavnom trakom i iskljucujem se. Ispred nas kolona bez kraja. Da smo stigli pet minuta kasnije, ne bismo mogli da se iskljucimo.