Pozivnica je bila zlatna. Put je bio filmski.

Petak - Berlin

Sve je spremno, samo da prodje skola

Posto zivimo u Nemackoj, decu nismo mogli da uzmemo iz skole ranije. Morali smo da cekamo petak 22.05. Iz Berlina sa nama krecu Djordjov drug Levi i nasi prijatelji Adis, Aida, Emil i Lenni. Adisova mama Suada dolazi autobusom iz Tuzle i ceka nas na aerodromu u Beogradu.

U Obrenovcu nas cekaju dva rent-a-car vozila, a u subotu ujutru Jelenu cekaju frizura, sminka i nokti. Radomir nosi nekoliko kombinacija i jos uvek vaga: crna kosulja sa limeta kravatom da se slaze sa Jelenom ili bela kosulja i plava kravata.

20:15 - Gate

Boarding koji ne pocinje

Dogovor je bio da se nadjemo u 18h na aerodromu, prodjemo kontrolu prtljaga i pasosku kontrolu, pa da avion iz Berlina za Beograd poleti u 20:15. Svi smo puni euforije. Toliko smo uzbudjeni da Jelena zaboravlja telefon u tacni za pregled stvari. Srecom, obezbedjenje brzo reaguje i telefon je lociran.

Na aerodromu srecemo prijatelje i poznanike koji koriste drzavni praznik u ponedeljak za produzeni vikend u Srbiji. Na semaforu pise da boarding uskoro pocinje. Ali boarding ne pocinje.

Ponoc - 22. na 23. maj

Rodjendan na pasoskoj kontroli

U 20:30 pise da je let odlozen. Niko ne zna zasto. Suada je vec u Beogradu, a mi nismo ni poleteli. Zovemo Dragana da ode po nju i doveze je do apartmana u Obrenovac. Let se pomera na 21:15, zatim na 22:15. Ljudi se komešaju, raste tenzija. Oko 23:30 kroz prozor vidimo da se prtljag istovara iz aviona i jasno je sta se desava.

U ponoc, bas na prelazu u Jelenin i Djordjev rodjendan, let se zvanicno otkazuje. Ne mozemo odmah da napustimo podrucje, jer smo vec izasli iz Sengena. Moramo da cekamo da nas sprovedu nazad u Nemacku. Na pasoskoj kontroli cestitamo Jeleni i Djordju rodjendan.

11:30 - 13:30

"Ja idem! Ja dolazim u Srbiju!"

Jelena je vec propustila frizuru i sminku. Zove frizerku i sminkerku, moli da pomere termine. One pristaju, a izlaze u susret i ljudi koji su vec bili zakazani. U 11:30 saznajemo da se let opet odlaze. Ako krenemo autom, vise ne stizemo. Gledamo letove preko Beca ili Praga, ali karte su 500 do 600 evra po osobi, a nas je devet.

Jelena sve vreme ostaje pozitivna: "Ja idem! Ja dolazim u Srbiju!"

Oko 12:30 let je i dalje odlozen. Jelena kontaktira brata Nemanju, mehanicara aviona u Air Serbia. On objasnjava da evropska agencija trazi da svaka nalepnica i svaka stvar bude na svom mestu, iako je avion tehnicki ispravan. Njegova recenica nas drzi: "Vi cete poleteti."

14:20 - Srbija

Poletanje, sletanje i trka sa satom

U 13:30 pocinje ukrcavanje u autobuse. Ulazimo u avion. Oko 14:20 polecemo ka Srbiji. Slecemo u Beograd i sve prolazi brzo. Jelena se cuje sa Katarinom, koja prolazi usput, pa odlazi sa Aidom kod frizerke. Sminkerka pristaje da dodje tamo, da se sve odradi u jednoj smeni, bez gubljenja vremena.

Adis, deca i ja idemo po rent-a-car. Zovem devojku iz rent-a-car-a. Kaze da samo preda jedan auto i dolazi za deset minuta. Vec je 15:50. Gosti u salu dolaze u 17:00.

15:50 - Rent-a-car

"Sta?! Auti nisu ovde?"

Nalazim se sa devojkom i trazim kljuceve. Ona kaze da moramo do Arene, jer su automobili tamo. Dovezli su ih juce do aerodroma, pa morali da ih vrate jer ne smeju dugo da stoje na parkingu. Nalazi jednog taksistu koji vozi Djordja, Levija, Maksima i mene do Arene, a ona drugim autom ide sa Adisom i decom.

Put za Obrenovac

Dvadeset kilometara goriva i pet minuta srece

Dolazimo do Arene, preuzimamo aute, potpisujem ugovor, sedam, palim i krecem za Obrenovac. U autu nema goriva. Nista. Na satu pise da mogu da predjem jos 20 kilometara, a to nije dovoljno ni do Obrenovca. Zovem rent-a-car i objasnjavam da potpuno prazan auto u ovom trenutku nije sitnica, nego izgubljeno dragoceno vreme.

Pred ukljucenje za Milos Veliki stajem na Lukoil pumpu, sipam gorivo i nastavljamo. Adis mora da me prati jer mu internet ne radi, iako ga je uplatio. Trideset metara pred iskljucenje za Obrenovac nastaje guzva. Tih trideset metara prolazim zaustavnom trakom i iskljucujem se. Ispred nas kolona bez kraja. Da smo stigli pet minuta kasnije, ne bismo mogli da se iskljucimo.